Finansije i Osiguranje - Srbija

Više od 60 odsto građana plaća račune bezgotovinski

– Građani koji koriste bezgotovinske načine plaćanja daleko češće plaćaju karticama nego gotovinom (81 prema 64 odsto), zatim elektronsko, odnosno mobilno bankarstvo (50 odsto), dok i instant plaćanje beleži rast pa ga tako danas upotrebljava petina populacije – kaže Zlatko Milikić, tim lider projekta „Bolji način” ispred GIZ-a za Srbiju.

U skladu sa ovim trendovima, polovina preduzeća u Srbiji se svakodnevno ili barem nekoliko puta nedeljno susreće s potrošačima koji žele da plate karticom.

– Korisnici bezgotovinskog plaćanja smatraju da bi bilo korisno da se ovaj način plaćanja uvede najpre na pijacama i u frizerskim i kozmetičkim salonima, zatim za usluge majstora, kao i na šalterima institucija – navodi predstavnik GIZ-a, prenosi NALED.

Kao glavnu prednost plaćanja karticom, čak 75 procenata korisnika navodi da je tako jednostavnije i brže platiti. Druga korist je što ne moraju da nose gotovinu sa sobom. Na trećem mestu je sigurnost, odnosno manji rizik od krađe i bezbednost novca, s obzirom na to da se kartica može blokirati, a neovlašćeno potrošen novac povratiti. U prilog tome govori podatak da se gotovo 30 odsto građana suočilo s neprijatnom situacijom gubitka ili krađe novčanika, odnosno gotovine, dok je daleko manje građana, svega četiri procenta, doživelo krađu novca s kartice koji nije uspeo da povrati.

S druge strane, tek nešto više od polovine preduzeća omogućava potrošačima da u radnji plate karticom, a svega jedan odsto omogućava plaćanje putem kju-ar koda.

Najveći broj privrednika smatra da bi poreski podsticaji za bezgotovinska plaćanja (42 odsto), umanjenje trgovačke naknade koju plaćaju trgovci za plaćanje karticama (40 odsto) i subvencije za POS (33 odsto) bili najkorisniji podsticaji za uvođenje bezgotovinskog plaćanja.

– Upravo zato je inicijativi, koju su pokrenuli GIZ, „masterkard” i „viza” u saradnji s NALED-om, obezbedila subvencije za besplatno uvođenje POS terminala uz sniženu trgovačku naknadu od 0,99 odsto. Za nešto više od godinu i po dana imali smo 5.000 prijava za POS, a trgovci koji su zahvaljujući našem programu prvi put uveli bezgotovinska plaćanja ostvarili su ukupno 3,5 miliona transakcija u vrednosti od 35 miliona evra – dodaje Milikić.

Glavni razlog zašto preduzeća generalno uvode bezgotovinska plaćanja je što ne žele da odbijaju kupce koji preferiraju ovakav način plaćanja. Dve trećine preduzeća smatra da su bezgotovinska plaćanja olakšala rad prodavcima, a skoro 60 odsto navodi da im je to omogućilo i uštede više od 8.000 dinara na mesečnom nivou u proseku. Skoro svi privredni subjekti (94 procenta) koji svojim kupcima pružaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja tvrde da je ono pozitivno uticalo na poslovanje preduzeća.